Сабор Пресвете Богородице

(слави се 8. јануара по новом, 26. децембра по старом календару)

Онај који се пре века од Оца родио без матере, на Земљи без оца оваплотио се данас из тебе: Зато те звезда показује мудрацима, и анђели с пастирима певају неисказано рођење Твоје, Благодатна.
Кондак глас 6.

Други дан Божића Црква хришћанска одаје славу и хвалу Пресветој Богоматери, која роди Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Сабором се њеним назива ово празновање зато, што се тога дана сабирају сви верни, да прославе њу, Матер Богорoдицу, и што се торжествено, саборно, служи у част Њену. У Охриду је од старине био обичај, да се уочи другог дана Божића вечерња служи само у Светој Богородици званој Челница. Све свештенство са народом ту је саборно прослављало Пречисту Богоматер.

А Марија рече: ево слушкиње Господње (Лк. 1, 38) Ваистину, браћо, ево истинске слушкиње Господње! Је ли слушкиња она која је своју вољу заменила потпуно вољом господара свога, онда је Пресвета Дјева прва међу свима слушкињама Господњим. Је ли слушкиња она која с напрегнутом и свецелом пажњом гледа господара свога, онда је Пресвета Дјева опет прва међу слушкињама Господњим. Или је слушкиња она која кротко и ћутљиво подноси све увреде и тегобе очекујући само награду од господара свога, онда је опет Пресвета Дјева прва и најпревасходнија од свих, слушкиња Господњих.

Њој није стало било до тога да угоди свету, него Богу; нити јој је стало било да се оправда пред светом, него само пред Богом. Сама послушност, сама пажљивост, сама кротост. Пресвета Дјева је с правом могла рећи ангелу Божијем: ево слушкиње Господње! Највеће савршенство и највећа част, коју може жена достићи на земљи, јесте да буде слушкиња Господња. То савршенство и ту част Ева је у Рају без труда изгубила, а то савршенство и ту част Дјева Марија је с трудом ван Раја задобила.

Молитвама Пресвете Дјеве Богородице, Господе Исусе, помилуј нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Рожденство Христово - Божић

(слави се 7. јануара по новом, 25. децембра по старом календар)

Рођењем Твојим Христе Боже наш, засија свету светлост Богопознања, јер се у тој светлости звездом учаху они који звездама служе, да се клањају Теби, Сунцу Правде, и да познају Тебе са висине Истока, Господе, слава Ти!
Тропар, глас 4.

Рођење Господа нашега Исуса Христа у Витлејему (Мт 1,18-25).

Највећи хришћански празник после Васкрса. Због особитог значаја, у црквеним књигама назива се "мала Пасха", а св. Јован Златоусти назива га "часнијим и славнијим од свих празника и мајком свих празника". У првим вековима хришћанства, Божић се празновао 6. јануара, заједно с празником Христовог крштења, под заједничким називом Богојављење, (лат. Theofania), или тачније, јављање (лат. Epifania). Према Златоустом, то је због тога што се Христос крстио на дан свога рођења. Остатак те праксе видимо у сличности служби на та два празника (царски часови и велико повечерје). Празновање Божића под окриљем Богојављења има јасних трагова и у беседништву - Св. Јован Златоусти је држао проповеди на Теофанију у које је укључивао оба мотива: и рођење и крштење Господа Исуса Христа. Као што Сунце надјачава и побеђује таму, тако и Рођење Христово, тј. рођендан Сина Божјег надјачава људску таму, грех и патњу. У тропару на Божић певамо: "Рођењем Твојим, Христе Боже наш, засија свету светлост богопознања."

На месту рођења Христовог у Витлејему, царица Јелена подиже у IV веку храм, а касније, цареви Теодосије (438) и Јустинијан (535) својим указима наређују свеопште празновање дана Христовог Рођења.

Божић је у српској традицији породични празник и на овај дан се не иде у посете.

БОЖИЋНА ДВАНАЕСТОДНЕВНИЦА, време од Божића (25. децембар / 7. јануар) до навечерја Богојављења-Крстовдана (5/18. јануар). У току овог периода разрешен је пост средом и петком.

Бадњи дан

БАДЊИ ДАН, навечерје Рођења Христовог – Божића. Уочи Бадњег дана бди се, бденише и не спава и отуд му и назив у српском језику: бадњи, настало од б'дити. Ујутру рано се сече бадњак, а у цркви се служе "царски часови", насред храма, уз отворене царске двери и читање Светих Јеванђеља и кађење. У наставку се служи Литургија Св. Василија Великог, а на сам празник  Св. Јована Златоустог. На бадњи дан се строго пости и по старом обичају, једе жито и мед, у спомен на древну праксу припремања оглашених за крштење на празник Христовог Рођења.

ЧЕСНИЦА је врста погаче која се меси у јутарњим сатима на сам дан Божића. Добила је име по старој речи "чест" (част), што значи "део" ("на равне части" – "на једнаке делове"), јер Божићни ритуал подразумева ломљење чеснице на делове и то искључиво рукама. У ломљењу учествују сви укућани.

Рецепт за припремање:
- 1/2 литре млека
- 1 пакетић квасца
- 2 јајета
- со
- брашно према потреби (око 1 кг)
- новчић, златни или сребрни

Растопите квасац у мало млаког млека. Једно јаје умутите и додајте квасцу. Посолите и мешајте уз постепено додавање брашна и доливање преосталог млаког млека да добијете глатко тесто. Кад се тесто довољно згусне, почните да га месите. Добро измешано тесто оставите покривено чистим платном да нарасте. Чим приметите да је почело да нараста, изручите га на даску за мешење и благо премесите. Тесто за чесницу не треба да нарасте потпуно, већ само делимично као тесто погаче. Чесница се и обликује као погача. Том приликом се у њењу унутрашњост ставља новчић. Спустите чесницу у подмазан плех. Њену горњу површину ишарајте по жељи, премажите шаре и целу површину размућеним јајетом. Пеците у загрејаној пећници док чесница не добије тамнорумену боју.

Свети првомученик и архиђакон Стефан

(слави се 9. јануара по новом, 27. децембра по старом календару)

Добар бој си војевао првомучениче Христов и апостоле, и изобличио си безбожност мучитеља, каменован си од руке безаконика, а примио си венац из Деснице одозго. Бога си молио вапијући: Господе не прими им ово за грех!
Тропар, глас 4.

Сродник апостола Павла и Jeвpejин од оних Јевреја који живљаху по областима јелинским. Беше Стефан први од седам ђакона, које Апостоли Свети рукоположише и поставише на службу око помагања сиротих у Јерусалиму. Зато се и прозва архиђаконом. Силом вере своје Стефан чињаше чудеса велика међу људима.

Злобни Јевреји препираху се с њим, но биваху увек побеђивани његовом мудрошћу и силом Духа, који кроз њега дејствоваше. Тада посрамљени Јевреји, навикнути на погрде и клевете, узбунише и народ и старешине народне против невиног Стефана клеветајући га као да је хулио на Бога и на Мојсеја. Брзо нађоше лажне сведоке, који то потврдише. Тада Стефан стаде пред народ и сви видеше лице његово као лице Ангела, то јест лице му беше озарено благодатном светлошћу као негда Мојсеју, кад је с Богом говорио. И отвори Стефан уста своја и изређа многа доброчинства и чудеса Божја, која Бог учини у прошлости народу израиљском, као и многе злочине и противљења Богу од стране тога народа.

Нарочито их изобличи за убиство Христа Господа, назвавши их издајницима и крвницима. И док они шкргутаху зубима, Стефан погледа и виде небо отворено и славу Божју. И то што виде, он објави Јеврејима: "Ево Видим небеса отворена и Сина Човјечијега гдје стоји с десне стране Бога" (Дела. Ап. 7). Тада га пакосници изведоше ван града и убише камењем.

Међу мучитељима његовим беше и његов сродник Caвлe, доцније апостол Павле. У то време стајаше у даљини на неком камену Пресвета Богородица са св. Јованом Богословом и гледаше мучеништво овога првог Мученика за истину Сина њеног и Бога, молећи се Богу за Стефана. То се десило на годину дана после силаска Духа Светога на Апостоле.

Тело св. Стефана тајно узе и сахрани на своме имању Гамалил, кнез јеврејски и потајни хришћанин. Тако славно сконча овај првенац међу Мученицима хришћанским и пресели се у Царство Христа Бога.

Свети Николај Мириклијски чудотворац - Никољдан

Прославља се 19. децембра, по старом 6. децембра

Правило вере, и образац кротости, учитеља уздржања показа те стаду твоме истина ствари. Тога ради стекао си смирењем висину, сиромаштвом богаство, оче архијереју Николаје, моли Христа Бога, да се спасу душе наше.
Тропар, глас 4.

У другој половини трећег века родио се у граду Патару, угледним и богатим родитељима, Теофану и Нони, син јединац Никола. Град Патара се налазио на обали малоазијској области Ликији, близу Средоземног мора, а над свим тим областима, као и над остатком света владао је моћни римски цар Валеријан.

Богатство и углед Николиних родитеља омогућио је дечаку да се школује код најпознатијих учитеља Теофан и Нона нису заборавили да им је чедо Бог даровао, па захвални на дару и бескрајној радости родитељства, дадоше сина да се духовном животу учи код стрица Николаја, епископа Патарског.

Кад је дошло време замонашен је у манастиру Нови Сион. После смрти родитеља, Никола, не задржавши ништа за себе, раздели своје велико наслеђе сиромасима.

У граду Патари су га сви знали као изванредно доброг и милостивог свештеника, који је увек свима помагао, али није волео да се о томе зна и прича, држећи се речи Господњих: "Да не зна левица твоја шта чини десница" (Мат. 6, 3). Због његове вредноће, ревновања за веру Христову, поштења и доброте, епископи и свештеници из Ликијске области, изабрали су св. Николу за архиепископа мир-ликијског, после смрти његовог стрица.

Као архиепископ, св. Никола се понашао као добри пастир из јеванђелске приче. Обилазио је засеоке села и градове. Поучавао је народ, утврђивао у вери, обилазио убоге, болесне, заточене. Откупљивао је сужње и пуштао их на слободу, јер су тада заробљеници продавани као робови.

У време цара Диоклецијана и св. Никола је био затворен у тамницу, где је провео много година, све док на римски престо није дошао цар Константин и помиловао све хришћане, а хришћанство прогласио вером читавог царства. Тада се св. Никола вратио на свој архиепископски престо.

У то време, царица Јелена је пронашла Часни крст Христовог страдања, па је св. Никола решио да обиђе света места. У току путовања у Свету земљу, као и при повратку из ње, на путу су се догађала многа чудеса. Кад је страшна олуја запретила да потопи брод, свети Никола клекао на молитву Богу, који је утишао буру и умирио море па су срећно стигли у Свету земљу. После обиласка свих светих места, свети Никола унајми неког лађара да га одвезе у Ликију, али лађар је, иако је узео новац, хтео да иде на неку другу страну. Тада се подиже јак ветар и окрену брод у правцу Ликије, без обзира што су сви морнари, по наређењу капетана, покушавали да га врате, пуним једрима брод је дошао у Ликијско пристаниште, где се свети Никола искрцао. Безброј је прича о доброчинствима светог Николе. Помагао је он сироте девојке, тешио уцвељене, спасавао народ од глади, бранио Ликију и све градове од ратне опасности и несреће. Причају људи да је неки брод упао у олују на путу из Египта, морнари су клекли на молитву призивајући светог Николу. У том трену, појави се свети Никола на броду, узе кормило и поче управљати бродом, избави га из опасности и нестаде. Кад су стигли у град, угледали су свога спаситеља па су почели да му се до земље клањају и љубе руке и ноге, а свети Никола је само одговорио: "Подајте славу Богу што вас је избавио, а ја сам човек грешан као што сте и ви". Но ту се прича не завршава. Светитељ је видео да су ти морепловци гусари, па их посаветова и научи како да се покају и поправе да их нека друга Божја казна не стигне.

Свети Никола је уснуо у Господу, после 58 година службовања Богу и народу, 6. децембра 345. године. Свечано је сахрањен у саборној цркви мирликијске митрополије. Тамо је његово тело почивало вековима. Многи људи су долазили и молили се, а остало је забележено да су гроб Светог Николе походили и многи Словени, вероватно је зато поштовање светог Николе код нас толико распрострањено.

Кад су завичај светог Николе освојили Турци, он се у сну јавио једном свештенику из Барија у Италији и рекао да жели да његово тело буде пренесено у Бари. Било је то 1096. године.

У Барију је подигнут велелепни храм посвећен светом Николи, где његове мошти и данас почивају. Свети краљ Стефан Дечански је целу цркву украсио сребром у знак захвалности што му је свети Никола вратио вид.

Прославља се 19. децембра, по старом 6. децембра

Правило вере, и образац кротости, учитеља уздржања показа те стаду твоме истина ствари. Тога ради стекао си смирењем висину, сиромаштвом богаство, оче архијереју Николаје, моли Христа Бога, да се спасу душе наше.
Тропар, глас 4.

У другој половини трећег века родио се у граду Патару, угледним и богатим родитељима, Теофану и Нони, син јединац Никола. Град Патара се налазио на обали малоазијској области Ликији, близу Средоземног мора, а над свим тим областима, као и над остатком света владао је моћни римски цар Валеријан.

Богатство и углед Николиних родитеља омогућио је дечаку да се школује код најпознатијих учитеља Теофан и Нона нису заборавили да им је чедо Бог даровао, па захвални на дару и бескрајној радости родитељства, дадоше сина да се духовном животу учи код стрица Николаја, епископа Патарског.

Кад је дошло време замонашен је у манастиру Нови Сион. После смрти родитеља, Никола, не задржавши ништа за себе, раздели своје велико наслеђе сиромасима.

У граду Патари су га сви знали као изванредно доброг и милостивог свештеника, који је увек свима помагао, али није волео да се о томе зна и прича, држећи се речи Господњих: "Да не зна левица твоја шта чини десница" (Мат. 6, 3). Због његове вредноће, ревновања за веру Христову, поштења и доброте, епископи и свештеници из Ликијске области, изабрали су св. Николу за архиепископа мир-ликијског, после смрти његовог стрица.

Као архиепископ, св. Никола се понашао као добри пастир из јеванђелске приче. Обилазио је засеоке села и градове. Поучавао је народ, утврђивао у вери, обилазио убоге, болесне, заточене. Откупљивао је сужње и пуштао их на слободу, јер су тада заробљеници продавани као робови.

У време цара Диоклецијана и св. Никола је био затворен у тамницу, где је провео много година, све док на римски престо није дошао цар Константин и помиловао све хришћане, а хришћанство прогласио вером читавог царства. Тада се св. Никола вратио на свој архиепископски престо.

У то време, царица Јелена је пронашла Часни крст Христовог страдања, па је св. Никола решио да обиђе света места. У току путовања у Свету земљу, као и при повратку из ње, на путу су се догађала многа чудеса. Кад је страшна олуја запретила да потопи брод, свети Никола клекао на молитву Богу, који је утишао буру и умирио море па су срећно стигли у Свету земљу. После обиласка свих светих места, свети Никола унајми неког лађара да га одвезе у Ликију, али лађар је, иако је узео новац, хтео да иде на неку другу страну. Тада се подиже јак ветар и окрену брод у правцу Ликије, без обзира што су сви морнари, по наређењу капетана, покушавали да га врате, пуним једрима брод је дошао у Ликијско пристаниште, где се свети Никола искрцао. Безброј је прича о доброчинствима светог Николе. Помагао је он сироте девојке, тешио уцвељене, спасавао народ од глади, бранио Ликију и све градове од ратне опасности и несреће. Причају људи да је неки брод упао у олују на путу из Египта, морнари су клекли на молитву призивајући светог Николу. У том трену, појави се свети Никола на броду, узе кормило и поче управљати бродом, избави га из опасности и нестаде. Кад су стигли у град, угледали су свога спаситеља па су почели да му се до земље клањају и љубе руке и ноге, а свети Никола је само одговорио: "Подајте славу Богу што вас је избавио, а ја сам човек грешан као што сте и ви". Но ту се прича не завршава. Светитељ је видео да су ти морепловци гусари, па их посаветова и научи како да се покају и поправе да их нека друга Божја казна не стигне.

Свети Никола је уснуо у Господу, после 58 година службовања Богу и народу, 6. децембра 345. године. Свечано је сахрањен у саборној цркви мирликијске митрополије. Тамо је његово тело почивало вековима. Многи људи су долазили и молили се, а остало је забележено да су гроб Светог Николе походили и многи Словени, вероватно је зато поштовање светог Николе код нас толико распрострањено.

Кад су завичај светог Николе освојили Турци, он се у сну јавио једном свештенику из Барија у Италији и рекао да жели да његово тело буде пренесено у Бари. Било је то 1096. године.

У Барију је подигнут велелепни храм посвећен светом Николи, где његове мошти и данас почивају. Свети краљ Стефан Дечански је целу цркву украсио сребром у знак захвалности што му је свети Никола вратио вид.

You are here: Home Вера Светитељи и празници

Login