Свети Николај Мириклијски чудотворац - Никољдан

Прославља се 19. децембра, по старом 6. децембра

Правило вере, и образац кротости, учитеља уздржања показа те стаду твоме истина ствари. Тога ради стекао си смирењем висину, сиромаштвом богаство, оче архијереју Николаје, моли Христа Бога, да се спасу душе наше.
Тропар, глас 4.

У другој половини трећег века родио се у граду Патару, угледним и богатим родитељима, Теофану и Нони, син јединац Никола. Град Патара се налазио на обали малоазијској области Ликији, близу Средоземног мора, а над свим тим областима, као и над остатком света владао је моћни римски цар Валеријан.

Богатство и углед Николиних родитеља омогућио је дечаку да се школује код најпознатијих учитеља Теофан и Нона нису заборавили да им је чедо Бог даровао, па захвални на дару и бескрајној радости родитељства, дадоше сина да се духовном животу учи код стрица Николаја, епископа Патарског.

Кад је дошло време замонашен је у манастиру Нови Сион. После смрти родитеља, Никола, не задржавши ништа за себе, раздели своје велико наслеђе сиромасима.

У граду Патари су га сви знали као изванредно доброг и милостивог свештеника, који је увек свима помагао, али није волео да се о томе зна и прича, држећи се речи Господњих: "Да не зна левица твоја шта чини десница" (Мат. 6, 3). Због његове вредноће, ревновања за веру Христову, поштења и доброте, епископи и свештеници из Ликијске области, изабрали су св. Николу за архиепископа мир-ликијског, после смрти његовог стрица.

Као архиепископ, св. Никола се понашао као добри пастир из јеванђелске приче. Обилазио је засеоке села и градове. Поучавао је народ, утврђивао у вери, обилазио убоге, болесне, заточене. Откупљивао је сужње и пуштао их на слободу, јер су тада заробљеници продавани као робови.

У време цара Диоклецијана и св. Никола је био затворен у тамницу, где је провео много година, све док на римски престо није дошао цар Константин и помиловао све хришћане, а хришћанство прогласио вером читавог царства. Тада се св. Никола вратио на свој архиепископски престо.

У то време, царица Јелена је пронашла Часни крст Христовог страдања, па је св. Никола решио да обиђе света места. У току путовања у Свету земљу, као и при повратку из ње, на путу су се догађала многа чудеса. Кад је страшна олуја запретила да потопи брод, свети Никола клекао на молитву Богу, који је утишао буру и умирио море па су срећно стигли у Свету земљу. После обиласка свих светих места, свети Никола унајми неког лађара да га одвезе у Ликију, али лађар је, иако је узео новац, хтео да иде на неку другу страну. Тада се подиже јак ветар и окрену брод у правцу Ликије, без обзира што су сви морнари, по наређењу капетана, покушавали да га врате, пуним једрима брод је дошао у Ликијско пристаниште, где се свети Никола искрцао. Безброј је прича о доброчинствима светог Николе. Помагао је он сироте девојке, тешио уцвељене, спасавао народ од глади, бранио Ликију и све градове од ратне опасности и несреће. Причају људи да је неки брод упао у олују на путу из Египта, морнари су клекли на молитву призивајући светог Николу. У том трену, појави се свети Никола на броду, узе кормило и поче управљати бродом, избави га из опасности и нестаде. Кад су стигли у град, угледали су свога спаситеља па су почели да му се до земље клањају и љубе руке и ноге, а свети Никола је само одговорио: "Подајте славу Богу што вас је избавио, а ја сам човек грешан као што сте и ви". Но ту се прича не завршава. Светитељ је видео да су ти морепловци гусари, па их посаветова и научи како да се покају и поправе да их нека друга Божја казна не стигне.

Свети Никола је уснуо у Господу, после 58 година службовања Богу и народу, 6. децембра 345. године. Свечано је сахрањен у саборној цркви мирликијске митрополије. Тамо је његово тело почивало вековима. Многи људи су долазили и молили се, а остало је забележено да су гроб Светог Николе походили и многи Словени, вероватно је зато поштовање светог Николе код нас толико распрострањено.

Кад су завичај светог Николе освојили Турци, он се у сну јавио једном свештенику из Барија у Италији и рекао да жели да његово тело буде пренесено у Бари. Било је то 1096. године.

У Барију је подигнут велелепни храм посвећен светом Николи, где његове мошти и данас почивају. Свети краљ Стефан Дечански је целу цркву украсио сребром у знак захвалности што му је свети Никола вратио вид.

Прославља се 19. децембра, по старом 6. децембра

Правило вере, и образац кротости, учитеља уздржања показа те стаду твоме истина ствари. Тога ради стекао си смирењем висину, сиромаштвом богаство, оче архијереју Николаје, моли Христа Бога, да се спасу душе наше.
Тропар, глас 4.

У другој половини трећег века родио се у граду Патару, угледним и богатим родитељима, Теофану и Нони, син јединац Никола. Град Патара се налазио на обали малоазијској области Ликији, близу Средоземног мора, а над свим тим областима, као и над остатком света владао је моћни римски цар Валеријан.

Богатство и углед Николиних родитеља омогућио је дечаку да се школује код најпознатијих учитеља Теофан и Нона нису заборавили да им је чедо Бог даровао, па захвални на дару и бескрајној радости родитељства, дадоше сина да се духовном животу учи код стрица Николаја, епископа Патарског.

Кад је дошло време замонашен је у манастиру Нови Сион. После смрти родитеља, Никола, не задржавши ништа за себе, раздели своје велико наслеђе сиромасима.

У граду Патари су га сви знали као изванредно доброг и милостивог свештеника, који је увек свима помагао, али није волео да се о томе зна и прича, држећи се речи Господњих: "Да не зна левица твоја шта чини десница" (Мат. 6, 3). Због његове вредноће, ревновања за веру Христову, поштења и доброте, епископи и свештеници из Ликијске области, изабрали су св. Николу за архиепископа мир-ликијског, после смрти његовог стрица.

Као архиепископ, св. Никола се понашао као добри пастир из јеванђелске приче. Обилазио је засеоке села и градове. Поучавао је народ, утврђивао у вери, обилазио убоге, болесне, заточене. Откупљивао је сужње и пуштао их на слободу, јер су тада заробљеници продавани као робови.

У време цара Диоклецијана и св. Никола је био затворен у тамницу, где је провео много година, све док на римски престо није дошао цар Константин и помиловао све хришћане, а хришћанство прогласио вером читавог царства. Тада се св. Никола вратио на свој архиепископски престо.

У то време, царица Јелена је пронашла Часни крст Христовог страдања, па је св. Никола решио да обиђе света места. У току путовања у Свету земљу, као и при повратку из ње, на путу су се догађала многа чудеса. Кад је страшна олуја запретила да потопи брод, свети Никола клекао на молитву Богу, који је утишао буру и умирио море па су срећно стигли у Свету земљу. После обиласка свих светих места, свети Никола унајми неког лађара да га одвезе у Ликију, али лађар је, иако је узео новац, хтео да иде на неку другу страну. Тада се подиже јак ветар и окрену брод у правцу Ликије, без обзира што су сви морнари, по наређењу капетана, покушавали да га врате, пуним једрима брод је дошао у Ликијско пристаниште, где се свети Никола искрцао. Безброј је прича о доброчинствима светог Николе. Помагао је он сироте девојке, тешио уцвељене, спасавао народ од глади, бранио Ликију и све градове од ратне опасности и несреће. Причају људи да је неки брод упао у олују на путу из Египта, морнари су клекли на молитву призивајући светог Николу. У том трену, појави се свети Никола на броду, узе кормило и поче управљати бродом, избави га из опасности и нестаде. Кад су стигли у град, угледали су свога спаситеља па су почели да му се до земље клањају и љубе руке и ноге, а свети Никола је само одговорио: "Подајте славу Богу што вас је избавио, а ја сам човек грешан као што сте и ви". Но ту се прича не завршава. Светитељ је видео да су ти морепловци гусари, па их посаветова и научи како да се покају и поправе да их нека друга Божја казна не стигне.

Свети Никола је уснуо у Господу, после 58 година службовања Богу и народу, 6. децембра 345. године. Свечано је сахрањен у саборној цркви мирликијске митрополије. Тамо је његово тело почивало вековима. Многи људи су долазили и молили се, а остало је забележено да су гроб Светог Николе походили и многи Словени, вероватно је зато поштовање светог Николе код нас толико распрострањено.

Кад су завичај светог Николе освојили Турци, он се у сну јавио једном свештенику из Барија у Италији и рекао да жели да његово тело буде пренесено у Бари. Било је то 1096. године.

У Барију је подигнут велелепни храм посвећен светом Николи, где његове мошти и данас почивају. Свети краљ Стефан Дечански је целу цркву украсио сребром у знак захвалности што му је свети Никола вратио вид.

You are here: Home Вера Светитељи и празници Свети Николај Мириклијски чудотворац - Никољдан

Login