Рожденство Христово - Божић

(слави се 7. јануара по новом, 25. децембра по старом календар)

Рођењем Твојим Христе Боже наш, засија свету светлост Богопознања, јер се у тој светлости звездом учаху они који звездама служе, да се клањају Теби, Сунцу Правде, и да познају Тебе са висине Истока, Господе, слава Ти!
Тропар, глас 4.

Рођење Господа нашега Исуса Христа у Витлејему (Мт 1,18-25).

Највећи хришћански празник после Васкрса. Због особитог значаја, у црквеним књигама назива се "мала Пасха", а св. Јован Златоусти назива га "часнијим и славнијим од свих празника и мајком свих празника". У првим вековима хришћанства, Божић се празновао 6. јануара, заједно с празником Христовог крштења, под заједничким називом Богојављење, (лат. Theofania), или тачније, јављање (лат. Epifania). Према Златоустом, то је због тога што се Христос крстио на дан свога рођења. Остатак те праксе видимо у сличности служби на та два празника (царски часови и велико повечерје). Празновање Божића под окриљем Богојављења има јасних трагова и у беседништву - Св. Јован Златоусти је држао проповеди на Теофанију у које је укључивао оба мотива: и рођење и крштење Господа Исуса Христа. Као што Сунце надјачава и побеђује таму, тако и Рођење Христово, тј. рођендан Сина Божјег надјачава људску таму, грех и патњу. У тропару на Божић певамо: "Рођењем Твојим, Христе Боже наш, засија свету светлост богопознања."

На месту рођења Христовог у Витлејему, царица Јелена подиже у IV веку храм, а касније, цареви Теодосије (438) и Јустинијан (535) својим указима наређују свеопште празновање дана Христовог Рођења.

Божић је у српској традицији породични празник и на овај дан се не иде у посете.

БОЖИЋНА ДВАНАЕСТОДНЕВНИЦА, време од Божића (25. децембар / 7. јануар) до навечерја Богојављења-Крстовдана (5/18. јануар). У току овог периода разрешен је пост средом и петком.
You are here: Home Вера Светитељи и празници Рожденство Христово - Божић

Login