Хор

Још пре оснивања ЦШО Светога Саве, почетку рада хора претходила је активност великог српског друштва које је неговало српску песму, повремено, о празницима одржавало седељке, на којима су певане веселе родољубиве песме које су подсећале на завичај и родну груду. Тада се већ назирао зачетак организованог црквеног хора. У периоду од 28. септембра 1969. док је храм преуређиван за велико освећење и дуго чекано духовно славље а новопостављени свештеник о. Крсто Рикић, богослужио на другим местима, дотле се и хор вредно припремао под диригентском палицом господина Ловорка Рељића. Тадашњи активни чланови хора били су: Наташа Бендо, Дита Цвитановић, Вера Скокин, Бранислава (Беба) Драчински, Агнес Наумовић, Јелена Милошевић, Ленка Петровић, Слободан Бондеровић, Лес Бендо, Драгослав Јуришић, Маринко Скокин и Жика Наумовић. Хор је наступао први пут 25. јула 1971. на освећењу храма Св. Саве у Ванкуверу. Господин Ловорко Рељић је дириговао и водио чланове хора неколико година, све док се није разболео. Нарочита врлина нашега хора јесте истрајност - никада није престајао да учествује с певањем на Светим литургијама. Током три месеца хористе је поучавао један Американац, али он се није уклопио у наш стил хорског певања. После изласка из болнице и брзог опоравка, господин диригент Ловорко се опет враћао у хор али није потрајало још дуго да је због болести морао да захвали.

Доласком свештеника оца Мирослава Дејанова 25. септембра 1976., хору се придружио проф. Универзитета Б. К. господин др Димитриос Кономос који се, на молбу свештеника и чланова хора, свесрдно прихватио одговорног посла да диригује и са хористима обради хорске црквене композиције на Св. Литургији великог српског композитора Стевана Мокрањца. После две године диригент нас оставља због силних обавеза, честог путовања и пресељења. После тога хор је наставио да пева на светим богослужењима, али без диригента, у једногласју.
Госпођа диригент Јована Ивановић се по доласку у Ванкувер прикључила црквеном хору заједно са својим супругом господином Ненадом Ивановићем. На молбу чланова хора, Јована се прихватила дириговања и почела да води црквени хор 1997 године, у којем је већ певала. Преузимањем диригентске палице, Јована приљежним радом успева да образује и организује млађе и искусне певаче и да оформи савремен хор, који на Светој Литургији пева по Стевану Мокрањцу. Наш садашњи хор носи име српског композитора Стевана Мокрањца. Чланови хора су се договорили да узму и Крсну Славу Св. Романа Слаткопевца Мелода. Због својих личних обавеза, после три и по године рада, а 2000 године, госпођа Јована препустила је свом супругу господину Ненаду Ивановићу да диригује хором. А данас они неизменично воде хор, који нам улепшава света богослужења.

Хор је имао лепих организованих путовања у Калгари (Алберта), Сијетл (Вашингтон), Келону и Викторију (Британска Колумбија). Хор је певао више пута на Светим Литиргијама Недеље Православља, као и свеправославној Светој Архијерејској Литургији поводом 2000 година хришћанства, када је од свих хорова оставио најбољи утисак. На концертима духовне музике певао је у руској цркви Светог Васкрсења и у грчкој катедрали Св. Георгија.