Са вером и надом у Васкрсење, Епархија шумадијска обавештава јавност да jе 4. августа 2020. године у Господу уснуо протојереј-ставрофор Саво М. Арсенијевић пензионисани парох крагујевачки при Старој цркви и доскорашњи Архијерејски намесник Лепенички и в.д. Левачки.

Опело протојереју-ставрофору Сави М. Арсенијевићу биће служено у храму Васкрсења Господњег на крагујевачком гробљу Бозман у четвртак 6. августа 2020. године са почетком у 10 часова, после Свете Литургије, која почиње у 9 часова.

Вечан ти спомен, достојни блаженства и незаборавни прота Саво!

Животопис протојереја-ставрофора Саве М. Арсенијевића

Рођен је 31. јула 1954. године у Гунцатима, у свештеничкој породици, од оца Миодрага и мајке Вукосаве, рођене Богићевић. Основну школу учио је у Гунцатима, Книћу и Мрчајевцима. У периоду од 1969. године до 1974. године завршава Призренску богословију. После одслужења војног рока 1976. године прелази у Шумадијску епархију и жени се Мирјаном, кћерком свештеника Лазара Јагличића. Исте године, 5. јуна рукоположен је у чин ђакона, а 6. јуна у чин свештеника и посваљен је за пароха другог забојничког, са црквама у Рогојевцу, манастиру Драча и манастиру Прекопеча.

Епископ шумадијски Сава га поставља за пароха петог при Старој цркви, а упослужује и доњосабаначку парохију. На овој парохији остаје до 1. децембра 1995. године, када одлази за Канаду са породицом. Ангажовао се око обнове цркве Свете Петке у Рогојевцу, доградњи звонаре, када је организовао величанствену прославу. Овде је уградио темељ за будужи црквенопарохијски дом. Дао је значајан допринос у градњи храма Светог кнеза Лазара у Белошевцу од 1992.-1995. године, храма часног крста у порти Старе цркве 1994. и 1995, обнови храма Светог Георгија на Липару и црквене куће 1993-1995. У времену од 1992-1994. обављао је дужност благајника ЦО у Крагујевцу.

У Канади је постављен за пароха другог у Ванкуверу и опслужује мисионарску парохију у Келовни. Постављен је за старешину храма у Ванкуверу, где обнавља црквени живот у овој провинцији међу 30000 Срба. Обнавља цркву, купује плац за нови храм, оснива бибиотеку, покреће часопис “Гласник”, поставља интернет страницу чији је уредник до 2006. године. У мисионарској парохији организије народ и купују црквено имање, подижу капелу Светог пророка Илије, која је освећена 2003. године. Оформио је коло српских сестара “Жене мироносице” и фолклорну групу “Јелече”. У фебруару 1999. одликован је чином протојереја.

Године 2006. враћа се у Крагујевац и 17. априла прима парохију III при Старој цркви. Дана 2. октобра постављен је за Архијерејског намесника Лепеничког, а 2008. за в. д. Архијерејског намесника Левачког. Има две кћерке: Анђелију и Ивану, које су стекле универзитетске дипломе на универзитетима Британске Колумбије и Северне Америке. Одликован је напрсним Крстом на дан своје крсне славе 21. новембра 2007. године. Орденом Светог Симеона Мироточивог одликован је 25. јула 2013. године.

Уређивао израду више споменица и монографија, 1998. године Споменицу Светог Саве у Ванкуверу, Канада; 2003. године Споменицу Светог Илије у Келовни, Канада; 2009. године Споменицу Епархије шумадијске; 2013. године Споменицу Епископа шумадијског Јована поводом 20 година епископске службе; 2016. године Споменицу Епископа шумадијског Валеријана поводом 40 година упокојења; 2018. Споменицу Два века старе цркве у Крагујевцу, која је добила признање као издавачки подухват године, а припремао је и Споменицу блаженопочившем Епископу Сави.

Са светима упокој Христе, душу слуге Твога, где нема болести ни жалости, ни уздисања, но где је живот бесконачни.

Преузето са странице Епархије шумадијске